je prvi pregled koji se radi u okviru gastroenterološkog ispitivanja (kod postojanja bilo kakvih tegoba u trbuhu), ali i u toku ispitivanja zbog šećerne bolesti, hematoloških, malignih, endokrinoloških, kardioloških i brojnih drugih oboljenja. To je neškodljiva (ne koristi nikakvo zračenje) i brzo izvodljiva metoda za pregled svih organa u trbuhu osim želuca i creva, (ispunjeni su vazduhom ili mešavinom tečnosti i vazduha, pa se na ultrazvuku ne vide dobro). Za pregled navedenih organa koriste se endoskopske metode (gastroskopija-pregled jednjaka, želuca i dvanaestoplačanog creva i kolonoskopija-pregled debelog creva).

Ultrazvukom se mogu pregledati:

• Jetra, sa svojim velikim venama – vena porte i hepatične vene. Ultrazvuk opisuje promene jetre kod različitih bolesti. To mogu biti hronično oštećenje jetre alkoholom – ciroza , masna jetra, ciste u jetri, tumori u jetri, metastaze u jetri.
• Žučna kesa i žučni putevi. Ultrazvuk u žučnoj kesici može pokazati kamence, kamence u žučnim kanalima, upalu žučne kesice, upalu žučnih kanala, polipe u žučnoj kesici, proširenje žučnih puteva.
• Pankreas. Uslov za dobar prikaz pankreasa ultazvukom je da nema puno gasova po crevima. Lepo se vidi glava i telo gušterače, struktura tkiva, postojanje proširenja kanala, ciste u gušterači ili tumori gušterače.
• Slezina je smeštena dosta visoko pozadi sa leve strane i uglavnom se može dobro analizirati. Ona može biti povećana vezano uz bolesti jetre-ciroza jetre i uz neke hematološke bolesti.
• Bubrezi, nadbubrežne lože. Ultrazvuk bubrega opisuje kontruru bubrega, debljinu aktivnog tkiva bubrega, postojanje kamenaca i proširenje kanalnog sistema. Odlično se vide ciste i tumori bubrega. Bubrežni kamenci manji od 5 mm teško se razaznaju ako su u srednjem delu bubrega. Mali bubrezi su karakteristika hroničnih bolesti, a veliki bubrezi se javljaju kod akutnih bolesti. Izuzetak je šećerna bolest kod koje dolazi do povećanja bubrega.
• limfni čvorovi u trbušnoj duplji
• Veliki krvni sudovi trbuha (abdominalna aorta...) se prikazuju na ultrazvuku, pod uslovom da nema previše gasova u crevima.
• Prisustvo slobodne tečnosti u trbušnoj duplji se jasno vidi i kada je prisutna vrlo mala količina.

Samo za neka oboljenja ultrazvuk je definitivna metoda i nije potrebno nikakvo dodatno snimanje, a za većinu je samo početak ispitivanja i neophodna su dodatna ispitivanja kao što su endoskpska dijagnostika, snimanja skenerom (CT,MSCT) ili magnetnom rezonancijom (NMR).

Priprema za ultrazvuk abdomena:

Sastoji se u neunošenju hrane, najbolje 12 sati pre pregleda (pregled je najbolje raditi ujutru naštinu bez doručka i kafe, a treba uzeti lekove koje inače pacijent koristi). Poželjno je dan pre pregleda ne uzimati hranu koja stvara gasove (pasulj, kupus, grašak, boranija...) i hranu sa mnogo biljnih vlakana kojih ima u žitaricama, voću i povrću.

poznata kao gornja endoskopija ili (ezofago-gastro-duodenoskopija) je procedura koja lekaru omogućava direktan pregled jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva. Izvodi se endoskopskim instrumentom-gastroskopom, koji ima oblik savitljive dugačke cevi sa video kamerom i osvetljenjem na vrhu. Lekar koji izvodi proceduru, specijalista za endoskopiju, posebno je obučen za upotrebu endoskopa radi pregleda kojim može otkriti upalu, krvarenje, čir, tumor i druge patološke promene. Tokom pregleda uzima se uzorak sluznice za ureaza test kojim se otkriva prisustvo Helicobacter pylori (bakterije koja je izazivač većeg broja oboljenja i bez čijeg lečenja se bolest češće navraća). Ukoliko je potrebno uzima se i uzorak za patohistološki pregled (kod nalaza tumora, želudačnog čira, ili težih upala sluznice).

Koji su najčešći razlozi za gastroskopiju?

• teškoće prilikom gutanja
• gorušica, osećaj vraćanja kiseline
• bolovi ili neobjašnjiva nelagodnost u gornjem delu stomaka
• nadimanje, podrigivanje
• mučnina, gađenje, povraćanje

Ako se jave jaki, dugotrajni bolovi u gornjem delu trbuha, povraćanje krvi ili sadržaja boje kafe i/ili pojava crne stolice, neophodno je gastroskopiju uraditi u Urgentnom centru!

Kakva je priprema za gastroskopiju?

Sastoji se u neunošenju hrane, najmanje 12 sati pre pregleda. Pregled se radi ujutru naštinu, treba uzeti jedino lekove koje inače pacijent koristi, sa malo vode, najmanje 1 sat pre pregleda. Ako redovno uzimate neke lekove posavetujte se pre toga sa lekarom da li ih možete uzeti pre pregleda ili ne.

Šta možete očekivati tokom gastroskopije?

Pacijent leži na levom boku, a gastroskop se polako i pažljivo uvodi kroz usta, preko jezika u jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo. Važno je naglasiti da je to normalan put kojim ide hrana, pa se, za vreme pregleda, može normalno disati.

Neprijatnost pregleda proizlazi iz pojave nagona na povraćanje zbog instrumenta u ustima i grlu. Takođe, može se javiti podrigivanje zbog vazduha koji se uduvava u želudac da bi rastegli njegov zid i bolje prikazali detalje sluznice.

Vaš lekar će Vam odmah saopštiti nalaz pri pregledu, a ako je uzeta biopsija za patohistološku analizu, rezultat ćete dobiti za 7-10 dana.

Kako olakšati gastroskopiju?

Gastroskopija se lakše podnosi ako se primeni anestezija.

Lokalna anestezija za gastroskopiju sprovodi se štrcanjem lokalnog ansetetika u ždrelo. Posle nekoliko minuta ždrelo utrni i lakše se podnosi gastroskopija. Kao komplikacija može se javiti alegijska reakcija na anestetik. Takođe je bitno da pacijent dva sata posle takve lokalne anestezije ništa ne jede i ne pije jer hrana i piće mogu otići u dušnik.

Koje se komplikacije mogu javiti pri pregledu?

Gastroskopija i biopsija su vrlo sigurne kada ih izvodi lekar koji je prošao posebnu obuku u izvođenju endoskopskih procedura. Komplikacije su retke i uključuju mogućnost krvarenja na mjestu uzimanja biopsije, perforacije zida organa. Važno je prepoznati rane znake mogućih komplikacija i odmah kontaktirati lekara u slučaju pojave krvi u stolici, crne stolice, jakih bolova u trbuhu, temperature ili groznice.

je procedura koja lekaru omogućava direktan pregled unutrašnjosti debelog creva i završnog dela tankog creva. Kolonoskopija se izvodi endoskopskim instrumentom - kolonoskopom, koji ima oblik savitljive dugačke cevi sa video kamerom i osvetljenjem na vrhu. Radi se u cilju dijagnostike zapaljenjskih oboljenja sluznice, divertikuloze i tumora. Kolonoskopija se izvodi plasiranjem kolonskopa kroz anus preko celog debelog creva do ušća debelog u tanko crevo. Ukoliko je potrebno uzima se i uzorak (biopsija) za patohistološki pregled (kod nalaza tumora ili težih zapaljenja sluznice). Taj postupak je bezbolan. Polipi creva se ambulantno odstranjuju jedino ako su mali i na uskoj bazi. Odluka o odstranjenju polipa ambulantno zavisi isključivo od procene lekara koji radi kolonoskopiju. Uzimanje uzorka i polipektomija su bezbolni postupci.

Koji su najčešći razlozi za kolonoskopiju?

• novonastali poremećaj pražnjenja creva: neredovne i neregularne stolice, zatvor, proliv, smena zatvora i proliva, lažni pozivi na pražnjenje, osećaj nepotpunog pražnjenja,
• pojava krvi sa ili bez sluzi u stolici ili pri brisanju,
• bolovi ili neobjašnjiva nelagodnost u donjem delu stomaka
• kolonoskopija se preporučuje kod osoba starijih od četrdeset godina sa podacima o raku debelog creva u porodici, preporučuje se i kao preventivni pregled iznad pedesete godine života, zbog povećane učestalosti karcinoma debelog creva u zrelijem životnom dobu.

Ako se javi obilno krvavljenje na čmar pregled je neophodno uraditi u Urgentnom centru!

Kako se izvodi kolonoskopija?

Pregled debelog creva izvodi se tako što pacijent leži na levom boku, a savitljiva glatka cev sa osvetljenjem i kamerom na vrhu (kolonoskop), debljine vašeg kažiprsta, uvodi se kroz anus u debelo crevo, pa se polako i pažljivo napreduje kroz rektum i celo debelo crevo, sve do spoja sa tankim crevom. Tokom pregleda u crevo se uduvava manja količina vazduha, da bi se zid creva mogao dobro analizirati. Pregled je ponekad bolan, praćen osećajem nadutosti, obično traje od deset do trideset minuta. Kod pacijenata koji su prethodno imali veću operaciju u trbuhu, bili zračeni ili imaju nizak prag za bol, preporučuje se kolonoskopija u analgosedaciji.

Šta se događa posle pregleda?

Posle pregleda možete kratkotrajno imati osećaj nelagodnosti uglavnom zbog vazduha koji se kroz endoskop uduvava u vaše crevo tokom pregleda. Možete imati i blage grčeve u trbuhu, ponekad sa nagonom na stolicu, možete osećati naduvenost stomaka i ispuštanje gasova, koje prolazi par sati nakon intervencije. Ako ste bili u anesteziji, neko vreme, ne više od sat vremena, ćete provesti u prostoru ordinacije. Čajevi i voda se mogu piti nakon 2 sata, i nastaviti sa uzimanjem lakše hrane.

Vaš lekar će Vam odmah saopštiti nalaz pri pregledu, a ako je uzeta biopsija za patohistološku analizu, rezultat ćete dobiti za 7-10 dana.

Koje se komplikacije mogu javiti pri pregledu?

Kolonoskopija i biopsija su vrlo sigurne kada ih izvodi lekar koji je prošao posebnu obuku u izvođenju endoskopskih procedura. Komplikacije su retke i uključuju mogućnost krvarenja na mestu uzimanja biopsije, perforacije zida organa, alergijske reakcije na anestetik ili lek koji se daje pre intervencije. O komplikacijama i Vašem riziku mora Vas upoznati lekar koji izvodi intervenciju, i Vi morate potpisati saglasnost.

Važno je prepoznati rane znake mogućih komplikacija i odmah kontaktirati lekara u slučaju pojave veće količine krvi u stolici, jakih bolova u trbuhu, temperature ili groznice.

Od čega zavisi uspeh kolonoskopije?

Uspeh kolonoskopije - znači pregled celog debelog creva - zavisi od dobre saradnje bolesnika i tima koji sprovodi kolonoskopiju. Ponekad je zbog loše očišćenog creva, anatomskih odnosa, priraslica posle predhodnih operacija, ili zbog upala jajnika ili sl. razloga nemoguće sprovesti pregled do kraja. Tada lekar predlaže ponovni pregled, eventualno u analgosedaciji (”anesteziji”) (ali se ponekad ni tada ne može uraditi kompletan pregled debelog creva) pa se preporučuje neki drugi vid pregleda creva (irigografija,NMR).

Priprema za kolonoskopiju

Detaljno čišćenje debelog creva je ključno za uspeh pregleda. Da bi se kolonoskopija mogla obaviti, debelo crevo mora biti oslobođeno sadržaja, što se postiže upotrebom lekova koji prazne creva, i dijetom. Priprema u većini slučajeva počinje 24 h pre pregleda. U nekim slučajevima je priprema za kolonoskopiju i duža, a kod nekih pacijenata mora se obaviti u bolničkim uslovima.

• Dan pre pregleda. Savetuje se lagan ručak (supa, čorba), a potom do pregleda ne unositi nikakvu hranu. Mogu se piti bistri napici (bistri voćni sok, čaj, voda) prema potrebi. U 17 sati rastvoriti dve kesice Fortrans praška u 1,5-2 litra vode (može se pošećeriti ili dodati nekoliko kapi limuna radi popravljanja ukusa). Ovu količinu tečnosti bi trebalo popiti u naredna 2 -2,5 sata. Piti jednu po jednu čašu, a ako se javi mučnina, pauzirati dok prestane. Debelo crevo počinje sa pražnjenjem 1-2 sata (kod nekih pacijenata i kasnije) nakon što ste popili Fortrans.
• Na dan pregleda u 7 sati rastvorite još dve kesice Fortrans praška na isti način i popiti za 2-2,5 sata. Kada više ne bude pražnjenja, javiti se radi potvrde termina pregleda. Obavezno uzeti redovnu terapiju, a pacijenti koji redovno u terapiji koriste lekove za regulaciju šećera u krvi, antikoagulantnu terapiju, aspirine, brufene, diklofene, pre izvođenja ove procedure moraju da konsultuju svog lekara oko upotrebe svoje terapije. U slučaju da se kolonoskopija radi u analgosedaciji potrebno je da 4 h pre ove procedure ništa ne jedete i ne pijete.

Isplanirajte svoje obaveze, jer je neophodno da tokom pripreme za kolonoskopiju budete blizu toaleta.